Nase prve injekcije...

29. April

Narednih petnaestak dana bi trebalo da budu nesto laksi, ako ni zbog cega drugog, onda zbog cinjenice da ce umesto 10-12 sati terapije, Sarica dobijati samo jednu do dve injekcije dnevno.
Danas smo primili injekciju ciji je cilj jacanje imuniteta i povecanje broja belih krvnih zrnaca. Odlicno smo podneli istu, jedino sto nas u ovom momentu muci je crvenilo koje ne izgleda nimalo prijatno, a deo je propratnih efekata same hemoterapije. Juce i danas se crvenilo prilicno rasirilo, sto Saru u nekim momentima cini jako nervoznom, ali definitivno je polozila i ovaj ispit nacinom na koji  iznosi i ovu muku.

Nezavisno od toga, vrlo je raspolozena, bila je u igraonici, a posto nam je trenutno imunitet na nuli, moramo da nosimo i masku kada smo van sobe.

30. April

Danasnji program je bio prilicno popunjen, prvo smo dobili trombocite, jer su nam pali ispod kriticne granice, zatim smo bili na PET Scanu koji se radi pod anestezijom, da bi na kraju, draga nam baka Dana, "lakom" rukom prvi put svojoj jedinoj unuci dala obe injekcije planirane za danas! Sara je sve to ispratila uz suzu il dve, daleko bolje nego sto smo anticipirali, a baka je probila veliku barijeru(nije ni sanjala da ce prvi put u ovom periodu zivota imati zadatak da nekom daje injekcije, a jos manje da ce to biti najmladji clan nase porodice). Crvenilo nije mnogo bolje, ali Sara danas nije imala napade svraba, verujemo da je to pocetak povlacenja alergije...
Krajem dana konacno i neka lepa vest, Scan je pokazao da kostana srz nije zahvacena u meri u kojoj su prvobitno mislili, tako da su nas "nahranili" pozitivnom energijom za narednih par dana.

Tatino prasence je pojelo 4-5 cokoladnih keksica, odmah po budjenju u sobi za oporavak :)

Toliko za danas dragi nasi, veliki pozdrav od vesele trojke iz Memphisa!

1. Maj

Lagano zakoracismo i u maj mesec, ovde rade punom parom i ne znaju za day off. Za nas danas dva sjajna dogadjaja, rodio se preslatki kumic Kosta.

A jos jedan drugar Kostica je proslavio prvi rodjendan uz krstenje.

Sari su jutros popravljali centralnu liniju(tata je pokvario cccc) preko koje prima sve lekove i to se radi pod totalnom anestezijom, tako da smo od pola sedam na nogama. Hvala Bogu uspesno je zavrseno i nasa lepotica se odlicno oseca.

 Drugi deo dana je bio rezervisan za injekciju i odmor, a u sledeci ulazimo u nadi da cemo konacno biti pusteni na vanbolnicko lecenje.

2. Maj

Ovo je bio dan sa daleko najmanje obaveza za Saru do sada. Dve injekcije od bake, obe podnela odlicno, crvenilo se smanjuje, apetit raste(klopali smo sve i svasta), zelja za igrom progresivno raste, jedino nas "cuveni" ANC koji je i dalje na nuli(imunitet na najnizem nivou) drzi i dalje u bolnici. Nadam se da ce za vikend i taj pusti parametar poceti da raste, pa da konacno vidimo malo prirodnog svetla...

4. Maj

ANC i dalje na nuli, ali sa tendencijom da sutra/prekosutra konacno krene da raste. Posto su svi ostali parametri dobri, dobili smo danas dva sata boravka van bolnice. Svo troje smo se radovali kao da nikad nismo videli sunce :) Nadam se da se javljamo koliko sutra sa jos lepsim informacijama, a do tada vam saljem par slicica.

6. Maj

Pre svega sretan Djurdjevdan svima koji slave ovu, nama familijarno, jako dragu slavu!
Nazalost ANC i dalje na nuli, rastu Monociti i nivo belih krvnih zrnaca, sto nagovestava da cemo, napokon, videti i rast ANC, kazu doktori opet za dan, dva...
U medjuvremenu su prosla dva "laksa" dana u smislu terapija, a i dalje dobijamo po sat-dva za setnju oko bolnice, pa nam nekako vreme brze prodje, a Sarica bas uziva napolju!

(Tumore, sipak ces da me pobedis!)