Sve je pocelo pocetkom prvog utorka u aprilu, najobicniji, redovni pregled u domu zdravlja u Siminoj, isti onaj koji smo obavili vec mnogo puta nikada ne sluteci sa ce nam mozda bas onaj sledeci korenito promeniti zivote. Uzeli su Sarin urin i krv i rekli da ce rezultati biti za dva dana, vec prvog sledeceg su uspaniceno zvali i rekli da su rezultati krvi jako losi i da sledece jutro moramo doci na ponovnu analizu. I tada smo verovali da je to samo greska u sistemu i da je sa nasom Sarom sve kako treba, a kako i ne bi kada smo tih dana obilazili decje rodjendane, igrali se u parku, setali... Bez ikakvih simptoma, naznaka, da nesto nije kako treba.
Posle dodatnih analiza koje su potvrdile predjasnje rezultate, uputili su nas u Tirsovu kako bi oni preuzeli slucaj i utvrdili dijagnozu. Od tog petka, 4og aprila krece serija negativnih informacija. Prvo su sumnjali na "obicnu" anemicnost, pa na neke daleko lakse bolesti, da bismo vec sledeceg ponedeljka dobili informaciju da nasa Sarica boluje od bolesti zvane Neuroblastoma. Ukratko u pitanju je tumor, jedna od najpodmuklijih bolesti decjeg doba, sa izuzetno visokom stopom smrtnih slucajeva kod dece kojoj je otkriven nakon prve godine zivota. Da stvar bude jos gora, bolest se vrlo cesto otkriva u poodmaklom stadijumu, sto je nazalost i kod nas bio slucaj sto znaci da je tumor metastazirao na jos neke organe.
Od tog momenta smo trazili najbolje resenje za lecenje naseg srculenceta, jer nam je nakon pesimizma u prognozama na koji smo naisli kod dodeljenog doktora u Tirsovoj bilo jasno da moramo da potrazimo pomoc i na drugim mestima, jer predaja ne dolazi u obzir.
Od tog momenta smo trazili najbolje resenje za lecenje naseg srculenceta, jer nam je nakon pesimizma u prognozama na koji smo naisli kod dodeljenog doktora u Tirsovoj bilo jasno da moramo da potrazimo pomoc i na drugim mestima, jer predaja ne dolazi u obzir.
No comments:
Post a Comment