Izasli iz bolnice! #3

16. Jun

Gotov je i taj famozni treci, bolnicki deo, hemoterapije. Ostaju nam injekcije narednih desetak dana, one na koje je Sarica vec "navikla". Lakse se dise u McKuci, ali definitivno posle ovako teske hemoterapije bice potrebno nekoliko dana da se Sara povrati. Po izlasku iz bolnice smo bas povracali, a onda i jos dva puta po dolasku u smestaj...jako neprijatno, ali ocekivano posle svega...

Idemo dalje!

18. Jun

I tata se vratio konacno, sa sve jajima, pa celovecernji osmeh nije izostao. Gledali smo i pepu prase, odusevljeni smo pokloncicima od nasih drugara, slikama sestrice Ane...

Nazalost danas smo dobili i baterija-infuziju koju ce Sara nositi, nadamo se, sto krace. Rezultata krvi, bitno iznad ocekivanja, ANC 3700, dobri i ostali parametri, samo apetit da se popravi i da "odlozimo" bateriju.

19. Jun

Navrsilo se tacno 2 meseca od dolaska u Memfis. Kao "nagradu" od prilicno bezazlenog raspored dodjosmo do toga da smo ostali u bolnici do 21:30. Rezultati biohemije krvi nisu bili dobri tako da je Sarita dobila cetvorocasovnu infuziju, a i dalje nastavlja da nosi i "dzepnu" svih 24h dnevno. Obzirom da je za ceo dan pojela cetiri kasike supe i pola kinder jajeta nije ni cudo.

20. Jun

Baka i tata nisu ni sanjali da ce docekati dan u kome ce morati da me ubedjuju da pojedem samo jednu cokoladnu bombonicu... Ipak ja sam uspela u dva navrata da pojedem desetak kasikica supe, plus ta jedna bombonica i kinder jaje, verujte, to je bitno vise nego sto sam jela juce, kakogod to vama zvucalo. Bila sam dobra, pa su mi dali par sati bez infuzije danas tako da su me baka i tata vodili u nabavku. Celo popodne sam prespavala, a onda sam pogledala skoro sve epizode pepe prase. Sad sam rekla laku noc i otisla da odmorim... Znam da ce mi sutra biti jos bolje...

21. Jun

Svaki dan mi sebi zadajemo odredjene zadatke za taj dan. Danas je to bilo da se "otarasimo" infuzije i da sto bolje jedemo kako se ne bi brzo vratili na istu. Krenuli smo prilicno dobro, domaca supica, kinder jaje, malo hleba i pavlake, banana, mnogo vode i prvi deo misije je ispunjen - skinuli su nam dzepnu infuziju i dali sansu da se samostalno izborimo sa nedostatkom apetita. Nastavili smo u malo blazem ritmu kao da redjamo omiljene lego kockice u stomaku, jos malo supice, salate, hleba i sunke, a onda se sve srusilo kao kula od karata, veliko povracanje gde smo se, imam utisak, vratili tri dana unazad. Taman kad smo malo zaspali, jos jedno izbacivanje...uh...ccc...

Sutra gradimo ispocetka...bice bolje...

22. Jun

Tri sata su baka i tata igrali remi, a pobednika nije bilo. Nekako se i ja danas tako osecam, na mom "terenu" moja pobeda je bila jako blizu, ali sam posustala sa zalaskom sunca. 

Sjajan dan je bio iza nas. Konacno smo jedan ceo proveli van bolnice, veliki deo u zooloskom vrtu. Zirafa mi se najvise svidela. Slonove sam prespavala. Kako gde?! Pa na tatinoj glavi. Na kraju sam videla i omiljenog medu pandu. Pojela sam i sladoled od jagode, kao nekad, u onom losijem, ali srcu blizem, beogradskom zoo vrtu. 

Nego eto, opet me savladala ta muka... Idem sad da spavam... Hvala vam sto verujete u mene.

23. Jun

Vrlo niske vrednosti trombocita i hemoglobina danas su nas poslale pravac ka cetvorocasovnoj transfuziji krvi i plazme. Pri kraju smo ponovo ispovracali sve sto smo jeli u prvom delu dana, pa smo na rekordno niskih 11.4 kg(kada smo dosli u USA, Sara je imala 14,7 kg). ANC je pao na 300, tako da je maskica ponovo u modi. Sada spavanjac, sutra slobodan dan.

25. Jun

Posle ove hemoterapije covek stvarno tesko da moze da nadje pozitivne reci... Svaki dan lici na prethodni, povracanje se nastavlja kao i rapidno smanjivanje tezine, trenutno 11,2 kg. Cak su i lekari izrazili zabrinutost zbog Saritinog naglog pada kilaze, tako da smo danas imali posetu nutricioniste, a od sutra ce nesto menjati na tu temu, ostaje da vidimo sta...

ANC je 100, ocekujemo da pocne da raste za dan-dva. I trombociti su neocekivano naglo pali posle prekjucerasnje transfuzije, tako da je danas dobila jos plazmice. 

U sustini jede bolje, raspolozenija je, ali cekamo onaj stari osmeh.

              (Stigla sam i u soping)

         (Tata pomeri se, gledam pepu)

27. Jun

Juce nam se ANC malo popeo, na 200, nadamo se da ce sutra vec biti preko 500, sto znaci da nema vise maskice. Cak smo se i ugojili 300gr, doduse pre dva povracanja koja su usledila.

Danas smo dan proveli uglavnom u sobi, sa kratkim izletom napolje. Posetio nas je i kengur Zoki iz Australije, Saritu je to posebno obradovalo. Bolje jede, ali i dalje povraca, pa cemo sutra na pregledu videti kako "stojimo".

       (Uhvacen i jedan osmeh konacno)

                          (Ja i Zokky)

28. Jun

Najveci deo dana smo proveli na transfuziji, jer su nam i trombociti i hemoglobin mnogo pali. Ovde je ceo dan veliko nevreme, tako da igranje napolju svakako nismo propustili. Za sada nismo povracali sto je sjajno, malo smo bolje jeli, a posle "dopinga" smo nabacili i osmeh. Sutra slobodan dan, pa od ponedeljka pripreme za cetvrtu hemoterapiju koja bi trebalo da pocne sredinom/krajem nedelje.

29. Jun

Jedan dan bez stresa za promenu posve prija. Nadamo se da ce danasnje raspolozenje biti u sprezi sa sutrasnjim rezultatima ANC-a i krvi. Lepo popodne smo iskoristili za igranje u parkicu, sto je prvi put od 10-og juna da Sarita vreme provodi napolju u duzem vremenskom periodu.

         (Ovde je moj grad Beograd)

        (Provozala sam novi model)

                  (Sara voli ljulju)

 30. Jun

ANC se zadrzao na 200, cekamo da skoci tokom naredna dva dana kako bismo se uklopili u plan koji kaze, sreda vece prijem u bolnicu, cetvrtak ujutru pocetak IV hemoterapije.

2. Jul

Krvna slika je znatno bolja, ali je ANC "dobacio" jedva do 300, tako da do utorka nista od hemoterapije. Do tada odmor, skupljanje snage za ono sto sledi. U ponedeljak kontrola da vidimo da li nas uvece primaju u bolnicu.

4. Jul

Ja sam naucila da brojim i malo preko deset, ali juce je, kazu, proslo cak trideset dana od kako smo izbacili "gada". Zbog toga su me baka i tata vodili u grad, gde mi je jedna fina seka poklonila sladoled i krompirice zato sto sam iz St. Jude bolnice. Setali smo i pored reke, ja mnogo volim reku. 

Danas smo malo odmarali nogice od jucerasnje setnje, tata je gledao fudbal i navijao sa nekim Kojumbijcima, a meni je baka pravila supice, grasak i jos neko povrce, zabojavila sam ime. Dobro se osecam poslednja dva dana, retko mi je muka i igram se sa drugom decom.

Saljem vam svima vejiki poljubac!

      (Malo poziram, gleda me neki bata)

          (Vejika reka ovaj Misisipi)

    

  

6. Jul

Odlican vikend je za nama. Odmorili se dobro, jos vise se zabavili, bili u Gracelandu, obisli deciji muzej, bili u sopingu...a za kraj prve bakine palacinke na americkom tlu, njam njam njam. Ma najbitnije da je Sara bas uzivala. Sutra na kontrolu ANC, pa ako je konacno skocio, uvece prijem u bolnicu.

                 (Graceland #1)

   

 

                 (Graceland #2)

               (Graceland #3)

                (Graceland #4)

  (Nema cika pojicajca, pa ja kolo vodim)

   

                    (Sara pilotira)

                (Koliki vatjogasac)

            (Ovo sam naucila od Pepe)

                (Drvo koje govori)

       (Bakine palacinke=neprocenjivo)