Ciklus V - Hemoterapija

30. Jul

Sinoc smo primljeni u bolnicu, Sarita lepo spava jos uvek i dopunjuje baterije za petu, nadamo se mnogo bezbolniju hemoterapiju.(ista kao treca, do sada daleko najneprijatnija,koja pocinje za nekoliko sati.)

Bili smo u zoo vrtu i generalno jucerasnji dan je ponovo prosao u znaku odlicnog raspolozenja, nije mogla bolja uvertira za ono sto predstoji...

31. Jul

Jucerasnji, prvi dan hemoterapije je prosao prilicno dobro. Bez stresa moglo bi se reci. "Samo" lekovi, bez antitela, uz prilicno dobar apetit i bez povracanja.

Sad je 22:56, upravo smo zavrsili drugi dan terapije, trajalo je skoro 12 sati i po istom obrascu ce se ponavljati do nedelje uvece. 

Antitela su danas izazvala temperaturu 39.3, ali su je spustili sa dva leka. Malo je jela, malo vise pila, nazalost nista neocekivano, ali definitvno drasticno bolje stanje nego tokom trece hemoterapije, koja je identicna ovoj. 

1. Avgust

Teski dan i noc su za Saritom, iako je prvi deo terapije prosao bezbolno, u drugom je krenula da se trese, temperatura je u jednom momentu dostigla 40.4 C, a vracala se na 39+ nekoliko puta. Rezultati krvi su takodje mnogo losiji, pa ce joj "obogatiti" infuziju.

Bice bolje danas, nadamo se...

2. Avgust

Nesto pre ponoci zavrsismo antitela za danas. Od Cisplatina su odustali zbog extremno opasnog skoka kreatinina(x3 u 24 sata) i sumnje da nesto nije u redu sa bubrezima. 

Reakcija na antitela je danas bila podnosljivija nego juce, pa temperaturni rekord nije oboren, danas smo dobacili do 39,7.

Jos sutra i gotova je i famozna peta hemo.

Na kraju balade osmeh.

3. Avgust

Danas je trebao da bude poslednji dan ovog ciklusa, ali terapiju nismo ni dobili. Kreatinin je otisao na 8 puta iznad ocekivane vrednosti, tako da postoji ozbiljna bojazan da je doslo do ostecenja bubrega. Jako malo je mokrila, sto je razumljivo, tako da su joj sredinom dana stavili kateter. Sutra cemo, nadam se, znati mnogo vise, sumnjaju da je uzrocnik Cisplatin, ali ce se jos jednom konsultovati pre odredjivanja daljih koraka. Ceo dan je naduvena od zadrzavanja vode, ne jede vec treci dan i nema mesta osmehu danas.

4. Avgust

Sara je malo bolje danas, kreatinin se polako spusta ka normalnoj vrednosti, ali smo imali muke sa jako niskim vrednostima Kalijuma i Hemoglobina koji je pao na 6.9. I pored toga sto su je kljukali Kalijumom nekoliko puta tokom dana, nije zabelezio rast. Isto se moze reci i za Hgb koji je porastao na i dalje vrlo niskih 7.5 nakon transfuzije, tako da je tokom noci dobila i drugu transfuziju cije rezultate cekamo.

5. Avgust

Vrtimo se i dalje u krug, skoci hemoglobin, padne ponovo kalijum, pa skoci kalijum, ali skoci i kreatinin i tako...kalijum je sada najveci problem, i pored toga sto su joj ubacili 5-6 doza tokom dana, tek veceras je dobacio do 2.1(normalna vrednost od 3.5-5.0). Nestabilnost Kalijuma nas je odvela do novog problema, nepravilnog rada srca, tako da smo radili i EKG danas, koji nije pokazao nista dramaticno, ali su rekli da ce i o ovome voditi racuna narednih dana. Danas su otkrili i infekciju u urinu, pa su izvadili kateter, davali nove antibiotike i kako rekoh na pocetku, sve u krug...

Ako bi morali da izvucemo nesto pozitivno u ovom danu, to je da je pojela 5 kasikica supe, par racica i pola kinder stanglice. Zvuci malo, ali bolje nego nista.

6. Avgust

Igranka bez prestanka...

Kalijum nikako da se stabilizuje, srcana radnja nekarakteristicna, puls varira od 73-185. Hemoglobin pao, pa smo tokom noci opet dobijali transfuziju. Temperatura nesto stabilnija, ali je opet dva puta prebacivala 39 C. Jela je nesto bolje nego juce sto raduje.

Cini se da je svetlo na kraju tunela nesto dalje nego inace...

 

Izasli iz bolnice! #4

14. Jul

Sveukupan utisak je da nam je ova hemoterapija prosla dobro, obzirom da je samo jedan dan bio jako tezak i da su propratne muke bile u granicama normale. Uz to morali smo da izadjemo sa infuzijom koja ce nam biti prikacena 48 sati kako bi se sto brze i bezbolnije oporavili. Kao po obicaju, krenuli smo i sa injekcijama, naizmenicno jedna, pa dve.

Izlazak se poklopio sa preseljenjem. Od danas smo u Target housu, dobili smo jako lep dvosoban apartman, sa sopstevenom kuhinjom, tako da cemo konacno moci da uzivamo u domacoj kuhinji i bakinim palacinkama. Ovaj smestaj je finalni do kraja boravka u Memfisu. Posle duze vremena su se istovremo Sara i Ana nasle van bolnice tako da su se kratko druzile veceras.

15-17 Jul

Prethodnih dana smo mahom odmarali, druzili se i radili sve ono sto nam je nedostajalo tokom boravka u bolnici. 

Prekjuce smo bili na rucku sa dragim Milenkovicima koji su ove sedmice u Memfisu na redovnoj kontroli velike Sare koji su, hvala Bogu, za sada prosli sjajno!

Juce smo skinuli dzepnu infuziju, ali smo i bili na transfuziji posto je Sariti pao hemoglobin. ANC je vec pao na 100.

A danas smo u prvom delu dana imali intervju i slikanje za St. Jude koje je bilo urnebesno zanimljivo sa Anom i Sarom u glavnim ulogama. U jednom momentu su se cak nasle i na podu zahvaljujuci jakim zagrljajima i nesto slabijoj koordinaciji fotografa. Nakon toga smo nabavljali jos neke stvarcice koje nam fale

u novom smestaju, dok smo popodne iskoristili za bakine palacinke, gosti su nam bili Rogulici i Milenkovici. Petoro preslatke dece na jednom mestu! A mi matori smo se lepo iscaskali nekih 5000 milja od kuce.

Sledeci pregled je sutra, pa da vidimo jel ANC ima nameru manje da zeza nego obicno.

                (Moja nova fotelja)

                 (Photo Session)

           (Ispred Target House)

       (Mutim palacinke sa bakom)

18. Jul

Svakako da kada budemo razmisljali o najlepsem danu u Memfisu, ovaj nece biti ni blizu, obzirom da smo na kontroli saznali da nam je ANC i dalje 100, da su trombociti bili svega 15, pa smo morali na transfuziju ponovo. A kako obicno jedna losa vest vezuje drugu, posto nismo mogli da pikimo, morali su da opet stave kateter, vrlo bolno, jakooo neprijatno.

Krajem dana smo i povracali, ne da nam se da se bitnije podignemo na vagi.

Bez obzira na sve, nadamo se zabavnom vikendu!

        (Vejika Sara, mala Sara i Jana)

19. Jul

Dragi nasi, danas je tacno tri meseca od kako smo dosli u Memfis. Kaze mama-baka, kao tri zivota da smo proziveli. Ima tu istine.

Danas smo se svi okupili, cetiri srpske porodice koje su na lecenju u St Jude.  

Sedmoro preslatke dece, mislim da slika govori vise od reci.

20. Jul

Prosle noci temperatura oko 39, u toku noci smo primljeni u bolnicu, gde cemo i biti narednih par dana dok ANC ne krene da raste. Danas je celih 0. Nezavisno od temperature koja je predvece spala na ispod 37, Sarita je dobro. Zbog niskih vrednosti trombocita i hemoglobina dobili smo krv i plazmu.

21. Jul

Izuzetno sadrzajan dan ako uzmemo u obzir da smo u bolnici. Krenulo je povracanjem tek iza ponoci, praceno rentgenom besike u cik zore, pa ultrazvukom abdomena uz dorucak. Usledile su dve redovne injekcije, a nastavilo se posetama svih mogucih lekara ne bi li pronikli u srz problema sta se desava sa mokrenjem i kako to resiti. Dosli smo onda i do presvlacemna lajna koji Sara uvek isprati uz vrisku vrednu nekoliko decibela, nije mnogo tisa bila ni nedugo zatim kada smo stavljali kateter. Posto su posle toga videli da taj kateter ne izvlaci dovoljno urina, odlucili su da stave novi, veceg promera, sto je sjajno odradio doktor sa maticnog odeljenja i odagnao nase sumnje da sledi rusenje unutrasnjeg zida posle jos nekoliko krika svojstvenih Mariji Sarapovoj.

Jel smo ostali normalni? Jesmo naravno, ovo je bio samo jedan od "onih" dana. 

Da bih vam dodatno docarao razmere "pakla" koji je danas prosla, reci cu vam da nije ni pogledala plazmicu koju su joj kupili Ana i Bane. 

Ipak ono sto je bitnije, Sarica je pronasla snage za po koji kratki osmeh, doduse ovaj put, nazalost, nedokumentovan, ali znam da cete mi verovati na rec.

22. Jul

Jedno povracanje ujutru, jedno uvece pred spavanje, jutros smo imali 11.9 kg, sutra ujutru bolje i da se ne merimo. Kateter je jos uvek prikacen. Predvece je i temperatura skocila na 39c tako da su morali da je spustaju, tako da u noc ulazimo sa ispod 37c. Ceo dan je bila nervozna, kenjkava, prilicno neraspolozena, nikako nismo uspeli da je animiramo. Kako stvari stoje necemo mi van bolnice pre petka, a nije iskljuceno ni da za vikend ostanemo unutra.

23. Jul

I dalje ne mogu da nadju razlog zbog kog besika ne radi kako bi trebala, ali ono sto su nakon danasnjih analiza iskljucili je urinarna infekcija. Neko bi rekao na srecu, ali u ovom slucaju je nazalost, jer je to bila najbenignija opcija od tri. Druge dve su ostecenje nerva misica besike zbog koga dolazi do zadrzavanja mokrace u besici ili jos gora varijanta da postoji tumor u tom delu koji gnjeci besiku...U prvopomenutoj resenje su lekovi i vezba tog misica pomocu in&out katetera, krajnja solucija dugorocno nosenje katetera. U drugoj nova operacija. Iz tog razloga nam je za sutra zakazan CT skener, a za prekosutra magnetna rezonanca. 

Naravno, postoji i mogucnost da ovaj problem nestane preko noci, ali sanse su minimalne.

Sam dan kao dan, ne mnogo drugaciji od ostalih, ujutru je bila pod anestezijom, radili su kontrolu sluha koji moze biti ostecen tokom prethodne hemoterapije, ali srecom nije, a popodne je imala ultrazvuk koji nista pametno nije rekao na temu problema sa besikom. Sarica je uglavnom bila malo bolje raspolozena...

24. Jul

Ne znam ni da li da promenim naslov ovog topica, jer smo mi u bolnici duze nego sto smo bilo van nje. Al ajd da ne diram za sad.

Nego da predjemo na ovo bitnije, CT skener je pokazao da nema nikakvog tumora, hvala Bogu, vec da je u pitanju "samo" visestruko uvecanje besike(pogledajte sliku ispod). Misic koji kontrakuje je izgubio funkciju tako da cemo baka i ja pokusati da pomenutom kateterom, koji cemo morati da stavljamo Sariti na svakih 6 sati(jaojaojaojao), ojacamo taj misic i vratimo ga u originalno stanje. Zasto se to desilo? Ni ovde ne znaju, misle da je zbog vise faktora, pre svega neki od lekova moze ovo da napravi, a i hemoterapija. Prilikom danasnjeg prvog vadjenja mokrace, izvadili smo 575 ml, ne moram ni da objasnjavam koliko je to visoka cifra...trebalo bi da je negde oko 200-250 max.

Sutra cemo jos da vezbamo u bolnici, pa ako osetimo da smo komforni, izlazimo napolje.

              (Ovo "jaje" je besika)

              (Pavam kod bake)

25. Jul

Gde Srbi prvo odu posle izolacije? 

- U kafanu naravno!

A nakon toga?

- Kupovina jasta

ANC 1600, dobili transfuziju zbog hemoglobina.

26. Jul

Ovo sa kateterom je horor film. U 4 ujutru nismo uspeli da ga stavimo tako da smo Sara i ja morali do bolnice da je tamo "isprazne". Danas nijednom i nije piskila bez katetera.

To je nazalost zasenilo ostale lepe stvari, ANC 2600, hemoglobin konacno na finih 11,1. Drugi deo dana smo iskoristili za setnju Beal streetom i setalistem pored reke koje Saki obozava.

27. Jul

Baka i ja smo danas shvatili da smo izuzetno napredovali kada je tzv. nursing u pitanju. Naime, za ovih tri i kusur meseca naucili smo i svakodnevno sami primenjujemo "flashovanje" centralnog lajna, presvlacenje pomenutog lajna, davanje i vodjenje racuna o bezbroj lekova, davanje injekcija, a od skoro smo presli na jos visi nivo, radimo ubacivanje katetera i zamenu infuzije. Malo li je za dvoje ekonomista po vokaciji?!

Kateterizacija je danas prosla za nijansu bolje, baka je imala realizaciju kao nasi vaterpolisti u finalu sa severnim susedima. 

Sarica je upoznala novu drugaricu Miu, sa kojom je provela prepodne, dok je popodne ugostila Andriju i drage nam Minice. 

     

        (Vejiki poljubac za sve koji misle na mene)

         (Malo predaha uz osmeh)

      (Malo plazmice nije na odmet...)

       (Bakine palacinke za dezert)

28. Jul

Sjajan dan je za nama. Definitivno kandidat za best of. Samo smo jednom pred spavanje stavljali kateter, ostatak dana Sara nije imala problem da piski sto je potvrdio i ultrazvuk. Lepo je klopala, igrala se, ceo dan nesto pricala, druzila se sa Betmenom i Supermenom koji su bili gosti u Targetu... ANC je pao na 1000, ali to je normalno, jer smo prestali da dajemo injekcije u petak. Od sutra uvece smo ponovo u bolnici, u sredu ujutru pocinjemo sa petom hemoterapijom. 

       (Bakina kuhinja...njam njam)

        (Nocni soping uz osmeh)

Ciklus IV - Hemoterapija

7. Jul

ANC 3900, vise nego dovoljno za pocetak cetvrte hemoterapije. Veceras smo primljeni u bolnicu, prikljuceni na infuziju i ujutru krecemo u nove radne pobede.

8. Jul

Dobar deo dana je prosao bez ikakvih problema, Sara je dobila tri leka, prvi sest sati, drugi pet minuta, a treci ce neprekidno trajati 72 sata. Nazalost kasno popodne je povracala nekoliko puta, tako da iako je odlicno jela tokom dana, slaba vajda.

Sutra je program jos naporniji, jer pored tri pomenuta leka, krecemo i sa osmocasovnim antitelima. 

9. Jul

Iscrpljujuc dan. Bio ne ponovio se. Ukupno devet povracanja, uz dva duga intervala bez mokrenja, prvi posle koga su stavili jednokratni kateter i izvukli malo vise od pola litre tecnosti i drugi kada su ugradili kateter koji ce ostati preko noci. Prilikom stavljanja drugog smo imali velikih problema, pa je na svu muku i to trajalo citavih sat i kusur. Sta reci kada je nekoliko puta zaspala sedeci, jednom crtajuci, jednom igrajuci tablet...

Al nema druge nego da bude bolje sutra, pa u to ime uzdravlje!

10. Jul

Znatno laksi dan nego juce. Nije bilo povracanja, cak je pojela nekoliko pereca i racica. Kateter ce ostati jos neko vreme dok ne utvrde sta je uzrok sto nije piskila. Danas je i tata postao "pacijent" St Jude bolnice, obzirom da su mi vadili krv radi analize kompatibilnosti sa Sarinom, kao buducem donoru u procesu transplatacije kostane srzi.

11. Jul

Konacno jedan dan bez stresa. Sara je ponesto pojela, nije povracala, dobar deo dana je i odspavala, verovatno zbog morfijuma i akumuliranog umora. E da, skinuli smo i kateter. Ostaje nam samo da kaki, nije vec puna cetiri dana, pa se cesto zali da je boli stomacic.

Danas smo upoznali i malog drugara iz Beograda, Andriju, dosao je sa batom, mamom i tatom da ga operise Dr. Davidoff i ukloni Neuroblastom. Molite se i za njega da sve prodje kako treba, presladak je.

Jos sutra antitela i od nedelje smo, Boze zdravlja, na "slobodi".

12. Jul

Poslednji dan ovog ciklusa je prosao manje vise ok. I dalje imamo problema sa  praznjenjem stomacica - sesti dan bez stolice i pored tri razlicita leka koje pije za to svaki dan. Nesto malo smo jeli, svratili i do igraonice i to je to. Bitno da je osmeh na mestu.

Tokom noci nazalost temeperatura 41, a ni rezultati krvi nisu dobri, tako ostajemo bar jos jednu noc u bolnici.