Izasli iz bolnice! #3

16. Jun

Gotov je i taj famozni treci, bolnicki deo, hemoterapije. Ostaju nam injekcije narednih desetak dana, one na koje je Sarica vec "navikla". Lakse se dise u McKuci, ali definitivno posle ovako teske hemoterapije bice potrebno nekoliko dana da se Sara povrati. Po izlasku iz bolnice smo bas povracali, a onda i jos dva puta po dolasku u smestaj...jako neprijatno, ali ocekivano posle svega...

Idemo dalje!

18. Jun

I tata se vratio konacno, sa sve jajima, pa celovecernji osmeh nije izostao. Gledali smo i pepu prase, odusevljeni smo pokloncicima od nasih drugara, slikama sestrice Ane...

Nazalost danas smo dobili i baterija-infuziju koju ce Sara nositi, nadamo se, sto krace. Rezultata krvi, bitno iznad ocekivanja, ANC 3700, dobri i ostali parametri, samo apetit da se popravi i da "odlozimo" bateriju.

19. Jun

Navrsilo se tacno 2 meseca od dolaska u Memfis. Kao "nagradu" od prilicno bezazlenog raspored dodjosmo do toga da smo ostali u bolnici do 21:30. Rezultati biohemije krvi nisu bili dobri tako da je Sarita dobila cetvorocasovnu infuziju, a i dalje nastavlja da nosi i "dzepnu" svih 24h dnevno. Obzirom da je za ceo dan pojela cetiri kasike supe i pola kinder jajeta nije ni cudo.

20. Jun

Baka i tata nisu ni sanjali da ce docekati dan u kome ce morati da me ubedjuju da pojedem samo jednu cokoladnu bombonicu... Ipak ja sam uspela u dva navrata da pojedem desetak kasikica supe, plus ta jedna bombonica i kinder jaje, verujte, to je bitno vise nego sto sam jela juce, kakogod to vama zvucalo. Bila sam dobra, pa su mi dali par sati bez infuzije danas tako da su me baka i tata vodili u nabavku. Celo popodne sam prespavala, a onda sam pogledala skoro sve epizode pepe prase. Sad sam rekla laku noc i otisla da odmorim... Znam da ce mi sutra biti jos bolje...

21. Jun

Svaki dan mi sebi zadajemo odredjene zadatke za taj dan. Danas je to bilo da se "otarasimo" infuzije i da sto bolje jedemo kako se ne bi brzo vratili na istu. Krenuli smo prilicno dobro, domaca supica, kinder jaje, malo hleba i pavlake, banana, mnogo vode i prvi deo misije je ispunjen - skinuli su nam dzepnu infuziju i dali sansu da se samostalno izborimo sa nedostatkom apetita. Nastavili smo u malo blazem ritmu kao da redjamo omiljene lego kockice u stomaku, jos malo supice, salate, hleba i sunke, a onda se sve srusilo kao kula od karata, veliko povracanje gde smo se, imam utisak, vratili tri dana unazad. Taman kad smo malo zaspali, jos jedno izbacivanje...uh...ccc...

Sutra gradimo ispocetka...bice bolje...

22. Jun

Tri sata su baka i tata igrali remi, a pobednika nije bilo. Nekako se i ja danas tako osecam, na mom "terenu" moja pobeda je bila jako blizu, ali sam posustala sa zalaskom sunca. 

Sjajan dan je bio iza nas. Konacno smo jedan ceo proveli van bolnice, veliki deo u zooloskom vrtu. Zirafa mi se najvise svidela. Slonove sam prespavala. Kako gde?! Pa na tatinoj glavi. Na kraju sam videla i omiljenog medu pandu. Pojela sam i sladoled od jagode, kao nekad, u onom losijem, ali srcu blizem, beogradskom zoo vrtu. 

Nego eto, opet me savladala ta muka... Idem sad da spavam... Hvala vam sto verujete u mene.

23. Jun

Vrlo niske vrednosti trombocita i hemoglobina danas su nas poslale pravac ka cetvorocasovnoj transfuziji krvi i plazme. Pri kraju smo ponovo ispovracali sve sto smo jeli u prvom delu dana, pa smo na rekordno niskih 11.4 kg(kada smo dosli u USA, Sara je imala 14,7 kg). ANC je pao na 300, tako da je maskica ponovo u modi. Sada spavanjac, sutra slobodan dan.

25. Jun

Posle ove hemoterapije covek stvarno tesko da moze da nadje pozitivne reci... Svaki dan lici na prethodni, povracanje se nastavlja kao i rapidno smanjivanje tezine, trenutno 11,2 kg. Cak su i lekari izrazili zabrinutost zbog Saritinog naglog pada kilaze, tako da smo danas imali posetu nutricioniste, a od sutra ce nesto menjati na tu temu, ostaje da vidimo sta...

ANC je 100, ocekujemo da pocne da raste za dan-dva. I trombociti su neocekivano naglo pali posle prekjucerasnje transfuzije, tako da je danas dobila jos plazmice. 

U sustini jede bolje, raspolozenija je, ali cekamo onaj stari osmeh.

              (Stigla sam i u soping)

         (Tata pomeri se, gledam pepu)

27. Jun

Juce nam se ANC malo popeo, na 200, nadamo se da ce sutra vec biti preko 500, sto znaci da nema vise maskice. Cak smo se i ugojili 300gr, doduse pre dva povracanja koja su usledila.

Danas smo dan proveli uglavnom u sobi, sa kratkim izletom napolje. Posetio nas je i kengur Zoki iz Australije, Saritu je to posebno obradovalo. Bolje jede, ali i dalje povraca, pa cemo sutra na pregledu videti kako "stojimo".

       (Uhvacen i jedan osmeh konacno)

                          (Ja i Zokky)

28. Jun

Najveci deo dana smo proveli na transfuziji, jer su nam i trombociti i hemoglobin mnogo pali. Ovde je ceo dan veliko nevreme, tako da igranje napolju svakako nismo propustili. Za sada nismo povracali sto je sjajno, malo smo bolje jeli, a posle "dopinga" smo nabacili i osmeh. Sutra slobodan dan, pa od ponedeljka pripreme za cetvrtu hemoterapiju koja bi trebalo da pocne sredinom/krajem nedelje.

29. Jun

Jedan dan bez stresa za promenu posve prija. Nadamo se da ce danasnje raspolozenje biti u sprezi sa sutrasnjim rezultatima ANC-a i krvi. Lepo popodne smo iskoristili za igranje u parkicu, sto je prvi put od 10-og juna da Sarita vreme provodi napolju u duzem vremenskom periodu.

         (Ovde je moj grad Beograd)

        (Provozala sam novi model)

                  (Sara voli ljulju)

 30. Jun

ANC se zadrzao na 200, cekamo da skoci tokom naredna dva dana kako bismo se uklopili u plan koji kaze, sreda vece prijem u bolnicu, cetvrtak ujutru pocetak IV hemoterapije.

2. Jul

Krvna slika je znatno bolja, ali je ANC "dobacio" jedva do 300, tako da do utorka nista od hemoterapije. Do tada odmor, skupljanje snage za ono sto sledi. U ponedeljak kontrola da vidimo da li nas uvece primaju u bolnicu.

4. Jul

Ja sam naucila da brojim i malo preko deset, ali juce je, kazu, proslo cak trideset dana od kako smo izbacili "gada". Zbog toga su me baka i tata vodili u grad, gde mi je jedna fina seka poklonila sladoled i krompirice zato sto sam iz St. Jude bolnice. Setali smo i pored reke, ja mnogo volim reku. 

Danas smo malo odmarali nogice od jucerasnje setnje, tata je gledao fudbal i navijao sa nekim Kojumbijcima, a meni je baka pravila supice, grasak i jos neko povrce, zabojavila sam ime. Dobro se osecam poslednja dva dana, retko mi je muka i igram se sa drugom decom.

Saljem vam svima vejiki poljubac!

      (Malo poziram, gleda me neki bata)

          (Vejika reka ovaj Misisipi)

    

  

6. Jul

Odlican vikend je za nama. Odmorili se dobro, jos vise se zabavili, bili u Gracelandu, obisli deciji muzej, bili u sopingu...a za kraj prve bakine palacinke na americkom tlu, njam njam njam. Ma najbitnije da je Sara bas uzivala. Sutra na kontrolu ANC, pa ako je konacno skocio, uvece prijem u bolnicu.

                 (Graceland #1)

   

 

                 (Graceland #2)

               (Graceland #3)

                (Graceland #4)

  (Nema cika pojicajca, pa ja kolo vodim)

   

                    (Sara pilotira)

                (Koliki vatjogasac)

            (Ovo sam naucila od Pepe)

                (Drvo koje govori)

       (Bakine palacinke=neprocenjivo)

Ciklus III - Hemoterapija

Pocinje nam i treci od sest ciklusa hemoterapije danas...iz dosadasnjeg iskustva nasih malih drugara znamo da ovaj ciklus moze biti za dve nijanse mucniji, ali kao i uvek, nadamo se najboljem!

Ljubimo vas sve, a ovde cemo dopunjavati svakodnevno kakva je situacija.

      ( ja, baka i taxi, idealna priprema :))

11. Jun

Gotov je prvi dan treceg ciklusa. Ekstrno tezak dan nazalost. Sara je jako lose reagovala na prvi lek, tako da su nakon odmora od par sati morali da predju na alternativu. Ostatak dana je posao pozitivnije, ali bice ovo tezak period, svaki sledeci dan terapija ce trajati 11 sati. Jako je bitno da je jela, a i cinjenica da je osmeh ostao i pored svega sto je prosla.

12-13. Jun

Baka i ja se danonocno borimo sa nimalo prijatnom trecom hemoterapijom. Meni su od malih nogu, a nisu mi mnogo porasle od tada, pricali nesto treca sreca. Svasta pricaju ti vejiki ljudi. Nema ovde nikakve srece. Tata je otisao da vidi moju malu seku Anu. Nosio je malo, ali cim se vrati on ce mene da nosi na krke.

Eh da, da se vratim na ovu "srecu", ma borim se ja, jesam malo povracala, malo sam kasljala, ne mogu da kazem i puls mi malo varira, al baka me ljubi u celo i kaze, brzo ce to proci. Znam da hoce, gad je u kanti...zgazicu i ostalo...

Ljubim vas sve, ne brinite.

vasa Sarica

14. Jun

Jedan lek manje danas, lakse se dise. I dalje ne jedem, cak ni bombonice, keksice...merili su me, zvanicno sam izgubila tacno dve kile od dolaska ovde i sada sam na 12.5 kg. Sve ostalo je manje vise isto.

       ( tata donesi mi pet kinder jaja)

15. Jun

Danas dobijam "samo" antitela i zavrsavamo bolnicki deo trece hemoterapije. Uskoro vam javljam kako sam prosla...

    (Tata posto te jos nema, hocu deset      jaja, pa ti vidi kad ces da se vratis)

Uspesno je priveden kraju i danasnji dan(citajte u pola noci). Slede naizmenicno jedna, pa dve injekcije uz nadu da cemo sto vise vremena provesti van bolnice do pocetka cetvrtog ciklusa.

OPERACIJA

3. Jun

Operacija je prosla odlicno!!! Sara je sve vreme bila izuzetno stabilna, odstranjena joj je nadbubrezna zlezda, kao i neki limfni cvorovi koji su bili zahvaceni tumorom. Hirurg Dr. Davidoff je prezadovoljan samom operacijom i veruje da ce i postoperativni tok biti dobar.

Hvala Bogu!!!

Bravooo Saroooo!!!

Hvala vam svima puno na podrsci!!!

Evo jedne slicice pre same operacije

Nastavak dana je najvecim delom protekao u Saricinom spavanjcu. Nista neocekivano posle ovako teske operacije. Predvidjaju da ce nad zadrzati 2-3 dana na intenzivnoj, pa ce nas prebaciti na jos par dana na nase odeljenje. Evo i par slicica kako nas borac izgleda nakon operacije, malo naduveno, ali i to ce proci brzo.

4. Jun

Dobili smo rezultate biopsije kostane srzi, fenomenalni su! Naime Sari je ostao zahvacen samo jako mali deo koji ce najverovatnije nestati tokom treceg ciklusa hemoterapije. Izuzetan napredak ako uzmemo u obzir poredjenje sa biopsijom koju smo radili po samom dolasku u St Jude koji je pokazao da je 80-100 % kostane srzi zahvaceno.

Kako rece Dr. Davidoff koji je operisao Saru, prva 24 sata posle operacije su uvek malo rizicna i bitno je da nema propratnih efekata operacije, pa posto ih nema hirurg i doktori su zadovoljni razvojem situacije. I veceras cemo biti na odeljenju intenzivne nege, pre svega iz razloga sto je na nasem odeljenju sve krcato i nema slobodnog kreveta.

Sarica je najveci deo dana prespavala, malo se mazila sa bakom i tatom i gledala crtace. Nazalost jos uvek ne sme nista ni da pije nj da jede, moguce da ce smeti od sutra, najkasnije od petka.

5. Jun

Sto se oporavka tice, Sara se oseca bolje, napreduje po svim parametrima i tokom sutrasnjeg dana ce joj verovatno skinuti sve cevcice, katetere... 

Posle svega 24 sata, vratio se i osmeh koji rusi sve pred sobom!

6. Jun

Sara je dobila sestricu Anu!!! 3550 grama i 52 cm. Nema vece srece!

Danasnji dan je krenuo najlepsom mogucom vescu, tako da je ostatak dana morao da protekne u pozitivnom tonu. Sara se oseca odlicno, otok je u najvecoj meri spao, a danas su doktori poskidali sa Sarite svu "dodatnu" opremu, tako da je nasa srecica opet u originalu!
Svi vitalni parametri su odlicni svih dana posle operacije, tako da postoji velika mogucnost da nas sutra puste "kuci". To bi bilo odlicno iz nebrojeno razloga, a pre svega, jer koliko u sredu pocinjemo sa trecim ciklusom hemoterapije...

 (Dobrodosla secerko)

 (Volim da dremnem kod moje bake)

(Sto su dobri ovi crtaci!)

7. Jun

Neko ce mozda reci da idealizujem, ali nama ovde je prosto neverovatno da su Saru osposobili da cetvrti dan nakon pvako teske operacije sa rezom od 21cm izadje iz bolnice. Da, danas su nas otpustili, dobar deo dana smo se igrali, klopalo... kao da nije u utorak bilo petocasovne operacije. Neverovatno zar ne!

9. Jun

Nedelja je konacno prosla bez ijednog pregleda tako da smo lepo odmorili.

Vec danas pun program. Sara je bila na kontroli sluha koja se radi pod anestezijom, a cilj je da se utvrdi da li ce tokom trece hemoterapije doci do ostecenja istog sto se, nazalost, desava.

Ostali pregledi su bili rutinski, ANC je na dovoljno visokom nivou da bi mogli da krenu sa sledecom hemoterapijom, hemoglobin je ok, a trombociti su izuzetno dobri, sto nas posebno raduje. 

Sutra imamo pregled hirurga koji treba da daju zeleno svetlo za pocetak hemoterapije zakazane za sredu. 

          (Ovo je crtez za moju seku Anu)

        (Uh, prodje mi i ova anestezija)