Ciklus VI - Hemoterapija

28. Avgust

Dobili smo zeleno svetlo od urologa za pocetak seste hemoterapije, ujedno i poslednje pre transplatacije kostane srzi. Pregleda kod Urologa prakticno nije ni bilo, zakljucak je da je u ovom momentu bitnije da se pocne sa hemoterapijom nego da se nastavi dalji tretman saniranja besike zbog agresivne prirode Neuroblastoma. 

Veceras smo primljeni u bolnicu, a rano ujutru ce krenuti prvi lekovi. Sesta hemo je identicna kao i cetvrta. Nadamo se da ce proci malo bolje, pogotovu prva dva dana koja su u cetvrtoj bila jako teska.

Odmah su joj stavili stalni kateter kako bismo izbegli probleme sa kojima smo se ranije suocavali kada je mokrenje u pitanju.

Drzite nam palceve, molite se za Saricu!!!

29. Avgust

Bas sam "kopao" sinoc po blogu da se podsetim nekih detalja sa pocetka cetvrte hemoterapije i ako se ne varam u prva dva dana tada Sakica je povracala oko 15 puta. Daleko najvise u poredjenju sa svim ostalim hemoterapijama. Ne mogu da poreknem da sam pomislio da je nemoguce da se taj broj ponovi, ali kakogod, bas sam se prevario.

Sara je od 4:30 ujutru kada je zvanicno pocela poslednja hemoterapija ove faze lecenja, prvim kapima Cyclophosphamida, pa do 19:00 povracala 15(petnaest!) puta. Dobija cetiri razlicita leka naizmenicno protiv muke i povracanja, ali slaba vajda. Uvece se situacija malo smirila i konacno je vezala nekoliko sati sna.

Sta reci o nasem velikom malom borcu kada na svu tu muku razvuce svoj prepoznatljivi osmeh i odagna sve mamine i tatine strahove...

30. Avgust

Danas smo poceli i sa antitelima, Sakica je prilicno iscrpljena, spavala je najveci deo dana. Prvi deo dana je bio malo napetiji sa "svega" sedam povracanja, ali hvala Bogu, na toj cifri smo ostali. 

Sad bi trebalo da krene na bolje, ako je verovati scenariju od prosli put, jer je prosao najtezi lek - Cyclophosphamide koji je primala prva dva dana po 6 sati.

31. Avgust

Mirni dan i noc su za nama. Bez povracanja, cak smo pojeli jedan sir i pili cokoladno mleko i sok. 

Zbog permanentnog katetera, nastanila nam se jedna bakterija u mokraci, pa smo se najverovatnije iz tog razloga malo mucili sa povisenom temperaturom koja je u nekoliko navrata skakala, ali ne preko 39c.

Jos dva dana i gotovo, danas zavrsavamo sa lekom koji traje 72 sata - Doxorubicin, a onda nam ostaje jos danas i sutra da dobijemo antitela. 

1. Septembar

Prisunjao se i septembar. Davno bese onaj 20-ti april. Neki dan posle rekose prvo ide 6 hemoterapija, obicno traju oko 4 meseca. Kako je to daleko izgledalo, maltene nedostizno. Mali veliki, uglavnom nasmejani borac dodje do poslednjeg dana seste hemo.

Prvi dan septembra je prosao bez vecih trzavica, par puta je temperatura skocila, ali ne mnogo visoko, bila je dobro raspolozena, vec bolje jede i pije sto je sjajno. 

Ako poslednji dan prodje bez neprijatnih iznenadjenja i temperature, eto nas treceg dana septembra na "slobodi".

    (Zezam ujku i deku dok skajpujemo)

2. Septembar

Super smo klopali danas, obzirom da obicno ne jede maltene nista dok ne izadjemo iz bolnice, nije bilo temperature, antitela prosla bezbolno, ma milina jedna.  Jedino je hemoglobin bas pao, 7.2, pa je iz toga razloga pred noc na red stigla transfuzija krvi. 

Ukoliko noc prodje mirno, eto nas izjutra napolju.

Danas smo dobili i potvrdu termina za transplataciju, primaju nas 29-og popodne, a od 30-og pocinjemo, rekao bih, jednu od kljucnih stvari za konacni oporavak. Do tada imamo gomilu pregleda, sto Sara, sto tata. Razni Skeneri, EKG, tumor markeri i standardne analize....

Krecemo se u pravom smeru!

Izasli iz bolnice! #5

10. Avgust

Preksinoc smo dobili voljno i prezivesmo dve noci u "svom" krevetu. Nadamo se da ce ih biti bar jos nekoliko. Rezultati krvi su prilicno dobri, ANC je 0, pa je maskica ponovo u modi. Sarita je prilicno iscprljena, izmucena petom hemo, plus opet ne piski, tako da radimo in&out kateter svakih 4-5 sati. Prilicno neprijatno iskustvo, ponovicu to jos 1000000 puta. Uz to sinoc se pojavila i krv u urinu, kazu od iritacije. Nadam se da su u pravu, ali cu svakako insistirati da danas malo ozbiljnije to izanaliziraju. Svaki dan imamo analize krvi kako ne bi doslo do dramaticnog pada nekog od najbitnijih parametara. 

Klopa i pije dobro, povraca u proseku 2x dnevno, kilaza je tu negde oko 12kg.

Lepo je biti van bolnice za promenu, ali je izuzetno tuzno gledati je svaki dan kako se muci. 

Hvala vam puno na podrsci!!!!!!! Ljubimo vas!!!

11. Avgust

Mirna noc je za nama, ako isljucimo cinjenicu da smo Sakicu morali da budimo u 23h, pa u 5h zbog katetera.

Juce je najveci deo dana prespavala, fali joj jos malo da se povrati. Imali smo i transfuziju trombocita. Opet je doslo do veceg gubitka tezine iako lepo jede pa je sad na 11.5 kg.

Danas opet pregledi, analize, pa cemo videti sta i kako dalje...

         (Sendvic vida rane nakon katetera u 5 ujutru)

Nastavak dana(usli u bolnicu u 9, izasli nesto pre 19h) je prosao u analizama, pregledima, ultrazvuku bubrega i besike, pa na kraju i jos jednoj transfuziji trombocita. Ultrazvuk je pokazao da je zid besike izuzetno tanak i prilicno iritiran te otuda i dolazi krv. Ipak da ne bi doslo do zgrusavanja koje moze prouzrokovati jako ozbiljne probleme, ostali smo na dzepnoj infuziji, a primili smo iz istog razloga i pomenutu dozu trombocita. ANC poceo da raste - 100. Ostali rezultati su solidni. "Ugojili" smo se 100gr.
Nadamo se noci bez stresa, a izjutra jovo nanovo, dve injekcije, hrpa lekova, pa onda u bolnicu na slican set pregleda, u medjuvremenu kateterizacija na 4-5 sati...

12. Avgust

Novi dan donese nove, a i ponovi stare muke. Ova matrica je kod nas pocela da se podrazumeva, a koliko god smo se navikli, toliko nam sve teze i teze pada da svaki dan slusamo slicne price koje se vrte u krug, a resenje se ne nazire. Dan je poceo u pet ujutru, posto nismo mogli da pogodimo kateter, jer je naduvena/natekla, pa smo morali u bolnicu, gde su i vrlo iskusne sestre imale problem da ga montiraju.

Ne racunajuci tih sat i kusur, danas smo u bolnici proveli 9 sati, opet po oprobanom receptu, analize krvi, pa pregled na maticnoj klinici, jednosatna infuzija zbog krvi u mokraci(slika dole), a iz istog razloga i jos jedna transfuzija trombocita. Tako da sada imamo permanentni kateter zakacen za nogu, plus dzepnu infuziju. Neprijatno.

U medjuvremenu Sakica je tri puta povracala, tako da je verovatno ponistila jako lepo klopanje tokom dana.

Predvece se nivo krvi u mokraci bitno povecao, pa je postojala mogucnost da prenocimo u bolnici, ali smo na kraju ipak pusteni.

Rezultati krvi su ok, ANC je i dalje 100.

U horizontalu, kao i uvek, idemo sa nadom da ce od sutra krenuti nabolje... 

13. Avgust

Krece novi dan najsladjim osmehom u haljinici sto mi je kupila baka Dagica...

Jos jedan dan proveden vecim delom u bolnici. Iako su rezultati krvi bili u granicama normale, predostroznosti radi smo ima transfuziju i krvi i trombocita. ANC je opet 0. Sara je sjajno jela, na nivou 80-kilasa, i samo jednom je povracala tako da se nadamo da je pojedeno uglavnom ostalo u "sistemu".

14. Avgust

Dan kao i vecina prethodnih, s tim sto smo zavrsili u bolnici nesto ranije, pa smo odlucili da vodimo Saru u kupovinu nove majice i igracke, jer je stoicki podnela sve nedace poslednjih dana. 

Kada smo seli u food courtu da Sara pojede uobicajenu porciju omiljenih krompirica, gurajuci kolica, prisao nam je jedan debeo covek, prilicno neugledan, u radnickom odelu, ispostavice se zaposleni na odrzavanju cistoce u trznom centru. Oci su mu zasijale dok je gledao u Saru, razvukao je osmeh, dominatno je bilo to sto mu nedostaju 4 prednja zuba i zamolio me je da Sari nesto pokloni. Nisam ni stigao da zaustim, on je vec izvadio Miki Mausa i krunu iz crtaca Frozen. Ostali smo bez texta. Sara je uz prepoznatljivi osmeh, rekla Thank you! 

Ljudina, sta reci, jos jedna lekcija iz zivota.

15. Avgust

Anc poceo da raste - 300. Tokom dana smo bili na transfuziji trombocita i standardnim pregledima, sve ostalo je manje vise isto.

16. Avgust

24 sata bez bolnice, cak nismo isli ni u tom smeru posto smo dan proveli na drugoj strani grada. Pre podne zoo vrt, pa popodne decji muzej i shoping za baku koja uskoro predaje palicu mami nakon lavovski odradjenog cetvoromesecnog mandata. Sara je bila odlicna, prijalo je i njoj da je ne maltretiraju bar jedan dan, mada ako ne bude neprijatnih iznenadjenja ni sutra nemamo nista u bolnici. Ovo je i prvi dan posle dugo vremena da nijednom nije povracala!

19. Avgust

Danas je 4 meseca od kada smo dosli u Memfis. Davno te bese.

Juce smo imali kracu seansu u bolnici, pre svega jer su svi rezultati bili dobri, ANC skocio na 600, pa smo izbacili maskicu. Danas smo slobodni, sutra pre

podne imamo nove preglede, a onda ono sto dugoooooo cekamo, dolazi mamaaaaa! 

            (Dva zmaja)

20. Avgust

Dan koji je trebao da obelezi dolazak mame i susret sa Sarom nakon ravno cetiri meseca i dan, nazalost je pokvaren  kasnjenjem aviona i pomeren je za 12 sati, tako da nam mama stize izjutra. Nista strasno, bice to svakako nesto sto se pamti celog zivota.

Od ostalih stvari vrednih pomena, imali smo jutarnji photo session na temu - St. Jude Hero. Sara je strpljivo pozirala dobrih 35 minuta, kao da to radi godinama. Posle toga dug boravak u bolnici, jer su brljavili nesto sa kateterom.

ANC je skocio na 2100, a i ostali parametri su jako dobri, tako da sutra imamo day off. Jos uvek se ne zna kada pocinjemo sa sestom hemo, niti kako ce ona izgledati, jer problem krvi u urinu nije resen.

Ujutru pravac aerodrom da sacekamo mamu, a samo par sati posle i da ispratimo baku, VELIKU baku, jer ne nogu vam opisati koliko nam je pomogla ovde i koliko bi sve bilo teze bez nje. Hvala baki milion puta, svako dete bi trebalo da ima bar jednu ovakvu baku!!!

Uostalom danas se u bolnici napravio spalir doktora i sestara koji su je izljubili kao najrodjeniju, pozelevsi srecan put uz nadu da ce se videti uskoro. 

21. Avgust

Docekali smo mamu. Sara i mama zajedno posle 4 meseca i 2 dana. Neprocenjivo.

Dva sata posto je mama stigla ispratili smo baku. Sara je nebrojeno puta pitala gde je baka. Vec nam nedostaje, ali zasluzila je odmor.

Dan je prosao brzo i bez muke, mama je prosla kroz vezbe kad se sta radi, a izjutra rano imamo i preglede/analize tako da ce se brzo uhodati. 

Hvala vam svima na podrsci jos jednom, preko 30.000 pregleda na blogu za ova cetiri meseca! Ta energija koju saljete i sama pomisao da nas vas toliko podrzava u ovako bitnoj borbi...HVALA!

              (Uspavane lepotice)

22. Avgust

Sarina kilaza ide polako na gore, danas tacno 12 kila. Rezultati krvi su bili dobri tako da smo nikad brze zavrsili u bolnici i dobili slobodan vikend. U sali sam morao sa zamolim sestre da dodaju jos neku od aktivnosti danas kako Taki ne bi pomislila da je svaki dan ovako lagan. 

Ostatak dana smo iskoristili za druzenje. Bili smo u zoo vrtu da Sara mami pokaze medu pandu, slona i vuka. Mada su nam ovog puta foke zaokupile najvise paznje.

Mama muku muci sa koferom koji jos uvek nije pronadjen...pa ni Sarita nije dobila pokloncice...

24. Avgust

Jako lep vikend iza nas. Dobro smo odmorili, nije bilo neprijatnih iznenadjenja, a ono sto je najbitnije, Sara poslednjih 48 sati nema krvi u urinu tako da se nadamo da ce nam sutra skinuti infuziju i kateter.

Pre par sati je stigao i mamin kofer konacno, dobrano uprljan, cak i iscepan, ali svi pokloncici su tu, tako da je celo vece proslo u citanju pepe, probavanju naocara, crtanju na bloku...

25. Avgust

Back to earth today.

Rezultati krvi su i dalje dobri, krv u urinu se vise ne vidi golom okom, ali nakon analize pod mikroskopom je utvrdjeno da i dalje postoje tragovi. Odlucili su se da Sakiju skinu stalni kateter i da radimo in&out na svaka cetiri sata do cetvrtka. Pakleno. Mama se brzo izvestila tako da ce biti malo lakse, ali Saritini decibeli prete da ugroze temelje Target housa.

Krajem nedelje cemo znati i kakav je plan za sestu hemoterapiju.

27. Avgust

I danasnji pregled je protekao u pozitivnom tonu, ANC je skocio na 1800 iako smo odavno prestali da dajemo injekcije za imunitet, kilaza nastavlja uzlaznom linijom - 12.3 kg. 

Jedine muke su i dalje vezane za kateter koji stavljamo na svaka 4 sata, ali nadamo se da ce se od sutra i to promeniti. Naime, imamo zakazan pregled kod urologa koji bi trebao da da zeleno svetlo za pocetak seste, poslednje , hemoterapije u ovoj fazi pre transplatacije kostane srzi. Ideja je da sutra uvece udjemo u bolnicu, a od petka ujutru da krenemo sa hemoterapijom. 

Ciklus V - Hemoterapija

30. Jul

Sinoc smo primljeni u bolnicu, Sarita lepo spava jos uvek i dopunjuje baterije za petu, nadamo se mnogo bezbolniju hemoterapiju.(ista kao treca, do sada daleko najneprijatnija,koja pocinje za nekoliko sati.)

Bili smo u zoo vrtu i generalno jucerasnji dan je ponovo prosao u znaku odlicnog raspolozenja, nije mogla bolja uvertira za ono sto predstoji...

31. Jul

Jucerasnji, prvi dan hemoterapije je prosao prilicno dobro. Bez stresa moglo bi se reci. "Samo" lekovi, bez antitela, uz prilicno dobar apetit i bez povracanja.

Sad je 22:56, upravo smo zavrsili drugi dan terapije, trajalo je skoro 12 sati i po istom obrascu ce se ponavljati do nedelje uvece. 

Antitela su danas izazvala temperaturu 39.3, ali su je spustili sa dva leka. Malo je jela, malo vise pila, nazalost nista neocekivano, ali definitvno drasticno bolje stanje nego tokom trece hemoterapije, koja je identicna ovoj. 

1. Avgust

Teski dan i noc su za Saritom, iako je prvi deo terapije prosao bezbolno, u drugom je krenula da se trese, temperatura je u jednom momentu dostigla 40.4 C, a vracala se na 39+ nekoliko puta. Rezultati krvi su takodje mnogo losiji, pa ce joj "obogatiti" infuziju.

Bice bolje danas, nadamo se...

2. Avgust

Nesto pre ponoci zavrsismo antitela za danas. Od Cisplatina su odustali zbog extremno opasnog skoka kreatinina(x3 u 24 sata) i sumnje da nesto nije u redu sa bubrezima. 

Reakcija na antitela je danas bila podnosljivija nego juce, pa temperaturni rekord nije oboren, danas smo dobacili do 39,7.

Jos sutra i gotova je i famozna peta hemo.

Na kraju balade osmeh.

3. Avgust

Danas je trebao da bude poslednji dan ovog ciklusa, ali terapiju nismo ni dobili. Kreatinin je otisao na 8 puta iznad ocekivane vrednosti, tako da postoji ozbiljna bojazan da je doslo do ostecenja bubrega. Jako malo je mokrila, sto je razumljivo, tako da su joj sredinom dana stavili kateter. Sutra cemo, nadam se, znati mnogo vise, sumnjaju da je uzrocnik Cisplatin, ali ce se jos jednom konsultovati pre odredjivanja daljih koraka. Ceo dan je naduvena od zadrzavanja vode, ne jede vec treci dan i nema mesta osmehu danas.

4. Avgust

Sara je malo bolje danas, kreatinin se polako spusta ka normalnoj vrednosti, ali smo imali muke sa jako niskim vrednostima Kalijuma i Hemoglobina koji je pao na 6.9. I pored toga sto su je kljukali Kalijumom nekoliko puta tokom dana, nije zabelezio rast. Isto se moze reci i za Hgb koji je porastao na i dalje vrlo niskih 7.5 nakon transfuzije, tako da je tokom noci dobila i drugu transfuziju cije rezultate cekamo.

5. Avgust

Vrtimo se i dalje u krug, skoci hemoglobin, padne ponovo kalijum, pa skoci kalijum, ali skoci i kreatinin i tako...kalijum je sada najveci problem, i pored toga sto su joj ubacili 5-6 doza tokom dana, tek veceras je dobacio do 2.1(normalna vrednost od 3.5-5.0). Nestabilnost Kalijuma nas je odvela do novog problema, nepravilnog rada srca, tako da smo radili i EKG danas, koji nije pokazao nista dramaticno, ali su rekli da ce i o ovome voditi racuna narednih dana. Danas su otkrili i infekciju u urinu, pa su izvadili kateter, davali nove antibiotike i kako rekoh na pocetku, sve u krug...

Ako bi morali da izvucemo nesto pozitivno u ovom danu, to je da je pojela 5 kasikica supe, par racica i pola kinder stanglice. Zvuci malo, ali bolje nego nista.

6. Avgust

Igranka bez prestanka...

Kalijum nikako da se stabilizuje, srcana radnja nekarakteristicna, puls varira od 73-185. Hemoglobin pao, pa smo tokom noci opet dobijali transfuziju. Temperatura nesto stabilnija, ali je opet dva puta prebacivala 39 C. Jela je nesto bolje nego juce sto raduje.

Cini se da je svetlo na kraju tunela nesto dalje nego inace...

 

Izasli iz bolnice! #4

14. Jul

Sveukupan utisak je da nam je ova hemoterapija prosla dobro, obzirom da je samo jedan dan bio jako tezak i da su propratne muke bile u granicama normale. Uz to morali smo da izadjemo sa infuzijom koja ce nam biti prikacena 48 sati kako bi se sto brze i bezbolnije oporavili. Kao po obicaju, krenuli smo i sa injekcijama, naizmenicno jedna, pa dve.

Izlazak se poklopio sa preseljenjem. Od danas smo u Target housu, dobili smo jako lep dvosoban apartman, sa sopstevenom kuhinjom, tako da cemo konacno moci da uzivamo u domacoj kuhinji i bakinim palacinkama. Ovaj smestaj je finalni do kraja boravka u Memfisu. Posle duze vremena su se istovremo Sara i Ana nasle van bolnice tako da su se kratko druzile veceras.

15-17 Jul

Prethodnih dana smo mahom odmarali, druzili se i radili sve ono sto nam je nedostajalo tokom boravka u bolnici. 

Prekjuce smo bili na rucku sa dragim Milenkovicima koji su ove sedmice u Memfisu na redovnoj kontroli velike Sare koji su, hvala Bogu, za sada prosli sjajno!

Juce smo skinuli dzepnu infuziju, ali smo i bili na transfuziji posto je Sariti pao hemoglobin. ANC je vec pao na 100.

A danas smo u prvom delu dana imali intervju i slikanje za St. Jude koje je bilo urnebesno zanimljivo sa Anom i Sarom u glavnim ulogama. U jednom momentu su se cak nasle i na podu zahvaljujuci jakim zagrljajima i nesto slabijoj koordinaciji fotografa. Nakon toga smo nabavljali jos neke stvarcice koje nam fale

u novom smestaju, dok smo popodne iskoristili za bakine palacinke, gosti su nam bili Rogulici i Milenkovici. Petoro preslatke dece na jednom mestu! A mi matori smo se lepo iscaskali nekih 5000 milja od kuce.

Sledeci pregled je sutra, pa da vidimo jel ANC ima nameru manje da zeza nego obicno.

                (Moja nova fotelja)

                 (Photo Session)

           (Ispred Target House)

       (Mutim palacinke sa bakom)

18. Jul

Svakako da kada budemo razmisljali o najlepsem danu u Memfisu, ovaj nece biti ni blizu, obzirom da smo na kontroli saznali da nam je ANC i dalje 100, da su trombociti bili svega 15, pa smo morali na transfuziju ponovo. A kako obicno jedna losa vest vezuje drugu, posto nismo mogli da pikimo, morali su da opet stave kateter, vrlo bolno, jakooo neprijatno.

Krajem dana smo i povracali, ne da nam se da se bitnije podignemo na vagi.

Bez obzira na sve, nadamo se zabavnom vikendu!

        (Vejika Sara, mala Sara i Jana)

19. Jul

Dragi nasi, danas je tacno tri meseca od kako smo dosli u Memfis. Kaze mama-baka, kao tri zivota da smo proziveli. Ima tu istine.

Danas smo se svi okupili, cetiri srpske porodice koje su na lecenju u St Jude.  

Sedmoro preslatke dece, mislim da slika govori vise od reci.

20. Jul

Prosle noci temperatura oko 39, u toku noci smo primljeni u bolnicu, gde cemo i biti narednih par dana dok ANC ne krene da raste. Danas je celih 0. Nezavisno od temperature koja je predvece spala na ispod 37, Sarita je dobro. Zbog niskih vrednosti trombocita i hemoglobina dobili smo krv i plazmu.

21. Jul

Izuzetno sadrzajan dan ako uzmemo u obzir da smo u bolnici. Krenulo je povracanjem tek iza ponoci, praceno rentgenom besike u cik zore, pa ultrazvukom abdomena uz dorucak. Usledile su dve redovne injekcije, a nastavilo se posetama svih mogucih lekara ne bi li pronikli u srz problema sta se desava sa mokrenjem i kako to resiti. Dosli smo onda i do presvlacemna lajna koji Sara uvek isprati uz vrisku vrednu nekoliko decibela, nije mnogo tisa bila ni nedugo zatim kada smo stavljali kateter. Posto su posle toga videli da taj kateter ne izvlaci dovoljno urina, odlucili su da stave novi, veceg promera, sto je sjajno odradio doktor sa maticnog odeljenja i odagnao nase sumnje da sledi rusenje unutrasnjeg zida posle jos nekoliko krika svojstvenih Mariji Sarapovoj.

Jel smo ostali normalni? Jesmo naravno, ovo je bio samo jedan od "onih" dana. 

Da bih vam dodatno docarao razmere "pakla" koji je danas prosla, reci cu vam da nije ni pogledala plazmicu koju su joj kupili Ana i Bane. 

Ipak ono sto je bitnije, Sarica je pronasla snage za po koji kratki osmeh, doduse ovaj put, nazalost, nedokumentovan, ali znam da cete mi verovati na rec.

22. Jul

Jedno povracanje ujutru, jedno uvece pred spavanje, jutros smo imali 11.9 kg, sutra ujutru bolje i da se ne merimo. Kateter je jos uvek prikacen. Predvece je i temperatura skocila na 39c tako da su morali da je spustaju, tako da u noc ulazimo sa ispod 37c. Ceo dan je bila nervozna, kenjkava, prilicno neraspolozena, nikako nismo uspeli da je animiramo. Kako stvari stoje necemo mi van bolnice pre petka, a nije iskljuceno ni da za vikend ostanemo unutra.

23. Jul

I dalje ne mogu da nadju razlog zbog kog besika ne radi kako bi trebala, ali ono sto su nakon danasnjih analiza iskljucili je urinarna infekcija. Neko bi rekao na srecu, ali u ovom slucaju je nazalost, jer je to bila najbenignija opcija od tri. Druge dve su ostecenje nerva misica besike zbog koga dolazi do zadrzavanja mokrace u besici ili jos gora varijanta da postoji tumor u tom delu koji gnjeci besiku...U prvopomenutoj resenje su lekovi i vezba tog misica pomocu in&out katetera, krajnja solucija dugorocno nosenje katetera. U drugoj nova operacija. Iz tog razloga nam je za sutra zakazan CT skener, a za prekosutra magnetna rezonanca. 

Naravno, postoji i mogucnost da ovaj problem nestane preko noci, ali sanse su minimalne.

Sam dan kao dan, ne mnogo drugaciji od ostalih, ujutru je bila pod anestezijom, radili su kontrolu sluha koji moze biti ostecen tokom prethodne hemoterapije, ali srecom nije, a popodne je imala ultrazvuk koji nista pametno nije rekao na temu problema sa besikom. Sarica je uglavnom bila malo bolje raspolozena...

24. Jul

Ne znam ni da li da promenim naslov ovog topica, jer smo mi u bolnici duze nego sto smo bilo van nje. Al ajd da ne diram za sad.

Nego da predjemo na ovo bitnije, CT skener je pokazao da nema nikakvog tumora, hvala Bogu, vec da je u pitanju "samo" visestruko uvecanje besike(pogledajte sliku ispod). Misic koji kontrakuje je izgubio funkciju tako da cemo baka i ja pokusati da pomenutom kateterom, koji cemo morati da stavljamo Sariti na svakih 6 sati(jaojaojaojao), ojacamo taj misic i vratimo ga u originalno stanje. Zasto se to desilo? Ni ovde ne znaju, misle da je zbog vise faktora, pre svega neki od lekova moze ovo da napravi, a i hemoterapija. Prilikom danasnjeg prvog vadjenja mokrace, izvadili smo 575 ml, ne moram ni da objasnjavam koliko je to visoka cifra...trebalo bi da je negde oko 200-250 max.

Sutra cemo jos da vezbamo u bolnici, pa ako osetimo da smo komforni, izlazimo napolje.

              (Ovo "jaje" je besika)

              (Pavam kod bake)

25. Jul

Gde Srbi prvo odu posle izolacije? 

- U kafanu naravno!

A nakon toga?

- Kupovina jasta

ANC 1600, dobili transfuziju zbog hemoglobina.

26. Jul

Ovo sa kateterom je horor film. U 4 ujutru nismo uspeli da ga stavimo tako da smo Sara i ja morali do bolnice da je tamo "isprazne". Danas nijednom i nije piskila bez katetera.

To je nazalost zasenilo ostale lepe stvari, ANC 2600, hemoglobin konacno na finih 11,1. Drugi deo dana smo iskoristili za setnju Beal streetom i setalistem pored reke koje Saki obozava.

27. Jul

Baka i ja smo danas shvatili da smo izuzetno napredovali kada je tzv. nursing u pitanju. Naime, za ovih tri i kusur meseca naucili smo i svakodnevno sami primenjujemo "flashovanje" centralnog lajna, presvlacenje pomenutog lajna, davanje i vodjenje racuna o bezbroj lekova, davanje injekcija, a od skoro smo presli na jos visi nivo, radimo ubacivanje katetera i zamenu infuzije. Malo li je za dvoje ekonomista po vokaciji?!

Kateterizacija je danas prosla za nijansu bolje, baka je imala realizaciju kao nasi vaterpolisti u finalu sa severnim susedima. 

Sarica je upoznala novu drugaricu Miu, sa kojom je provela prepodne, dok je popodne ugostila Andriju i drage nam Minice. 

     

        (Vejiki poljubac za sve koji misle na mene)

         (Malo predaha uz osmeh)

      (Malo plazmice nije na odmet...)

       (Bakine palacinke za dezert)

28. Jul

Sjajan dan je za nama. Definitivno kandidat za best of. Samo smo jednom pred spavanje stavljali kateter, ostatak dana Sara nije imala problem da piski sto je potvrdio i ultrazvuk. Lepo je klopala, igrala se, ceo dan nesto pricala, druzila se sa Betmenom i Supermenom koji su bili gosti u Targetu... ANC je pao na 1000, ali to je normalno, jer smo prestali da dajemo injekcije u petak. Od sutra uvece smo ponovo u bolnici, u sredu ujutru pocinjemo sa petom hemoterapijom. 

       (Bakina kuhinja...njam njam)

        (Nocni soping uz osmeh)