Poslednja faza lecenja - Hemoterapija 5/6

3. April

Danas pocinjemo sa pretposlednjim ciklusom hemoterapije, a poslednjim u kome ima i bolnicki deo. Uhhh, koliko toga je samo ova mala tigrica pregurala, sada je tako blizu...

Danasnji pregledi su prosli dobro, krecemo upravo sa injekcijama. Nogice vezbamo non stop.

Uspeli smo konacno da na jednom mestu vidimo sva tri slatka srpsko-ekvadorska osmeha, tri najbolje drugarice koje ce u par nedelja zavrsiti sa maratonskim lecenjem

5. April

Veceras smo primljeni u bolnicu. Nadamo  se po poslednji put. Molimo se da je tako. Iza nas su tri injekcije, koje nastavljamo da primamo i u bolnici. 

Vikend smo proveli u skupljanju jaja, druzenju sa Micom i Nikolicom, stigli smo i do Zoo vrta, a danas smo bili i na krstenju kod male drugarice Karoline. 

Sara se odlicno oseca, nogice sve vise slusaju, a dok smo u bolnici imamo zakazane i dve fizikalne terapije sto bi trebalo da ako nista drugo, bar pomogne u odrzavanju trenutne forme obzirom da ce vecinu vremena Saki provesti u krevetu. Radimo i tumor markere, pa se i na tom polju nadamo dobrim vestima.

Ujutru krecu antitela, prvi od cetiri dana.

     

         (Skupljanje jaja sa Anom i Sofi)

               (Uskrsnji zeka )

 (Par minuta pre ulaska u bolnicku sobu)

6. April

Prvi dan je prosao odlicno. Jos tri do kraja! Sara je gotovo 3 sata bila u igraonici, posle smo gledali crtace, jedva da je sat odspavala za vreme antitela. Apetit fantastican tako da smo prebacili 13 kg. Samo da ovako nastavi. 

7. April

Jos jedan dan je iza nas. Prodje polovina antitela. I danas je Sara bila puna energije, klopala je dobro, bili smo u igraonici nekoliko sati, odradili smo uspeno i fizikalnu terapiju, i to sa voznjom bicikla po odeljenju sa aparaturom i gomilom kablova na koje je povezana.

Umalo da nam dan pokvari intenzivan, suvi kasalj u poslednjem satu antitela,

koji je nagnao na povracanje. Srecom prosli smo bez povracanja, a i kasalj se nakon sat vremena smirio.

8. April

Samo jos jedan dan i zavrsili smo sa bolnickim lecenjem, sa antitelima, sa... Danas smo prosli sjajno, vrlo aktivno opet, fizikalna, pa igraonica, druzenje sa Anci i bakom, sa Andrijanom, pa onda kupanjac sa princezama, ponijima.... U par navrata je Sarita bila nervozna, a kaslja je bilo tek toliko da se pomene. 

Neverovatno je da suzu nije pustila kada je dobijala injekciju!!!

U slucaju da bude kao prethodna tri dana, pustice nas vec sutra uvece!

9. April

Pamticemo i ovaj dan sigurno. Gotovo je sa bolnickim lecenjem! Skoro godinu dana od kada smo stigli u St. Jude. Izasli smo predvece iz bolnice, a Sara je sela na bicikl cim je usla u Target house. Neverovatna je. Ovaj bolnicki deo je prosao daleko najbolje u poredjenju sa prethodnih 10. Bez ijedne povisene temperature, bez ijednog povracanja, sa sjajnim apetitom tako da smo izasli sa istom kilazom sa kojom smo usli. Ma cista desetka!

Do kraja ovog ciklusa imamo jos sedam injekcija, a od ponedeljka krecemo i sa Isotretinoinom. Sledeci pregled je takodje zakazan za ponedeljak. Do tada vise nego zasluzeni odmor i farbamo jaja za Uskrs!

11-12. April

Hristos Voskrese! Sretan vam svima najveci hriscanski praznik!

Mi smo bili vredni u petak i farbali smo jaja, za sta je potrebna ozbiljnost i puna koncentracija kao sto mozete videti

Sarita je malo nervoznija ova dva dana, cesto spava, malo slabije i jede, ali nista iznenadjujuce nakon boravka u bolnici. 

13. April 

Jedan od dva tumor markera koje uvek proveravamo je sada blago povisen. Naravno da smo bili zabrinuti otkud sad to i zasto, ali nas je glavna doktorka umirila i ubedila da je to neznatno, da se ne sekiramo...ajd da joj verujemo, nema nam druge. Ostali rezultati su odlicni i "kupili" su nam dve nedelje odmora od pregleda. 

Uskrs smo proveli sa svim nama dragim ljudima ovde u Memphisu.

U medjuvremenu nam ostaju jos tri injekcije, a danas smo krenuli i sa Isotretinoinom. Sutra i u petak fizikalna terapija ne bi li nastavili tamo gde smo stali pre ulaska u bolnicu.

Sara je i dalje nervozna, kenjkava, ali sve vise ima i "normalnijih" perioda.

        (Jutarnje kuckanje sa Rogulicima)

      (Podnevni egg hunt sa Miom)

   (Popodnevno druzenje sa Micom i Nikolicom)

            (Za kraj voznja bajsa)

16. April

Jos jedno malo slavlje. Gotovi smo sa injekcijama. Danas je pustena poslednja suzica na ovu temu, a moram priznati da je ovih 14 injekcija Sarita prebrodila znatno bolje nego prethodnih sto i kusur.

Ovde je vec leto stiglo kad je temperatura u pitanju, te smo mahom napolju sa drugarima. Na ostalim "boristima" stanje redovno. Nogice vezbamo non stop i vidi se napredak, klopa tu i tamo, ocekujemo povecanje apetita kako vreme odmice. Osim fizikalne, u bolnicu ne moramo da idemo jos desetak dana. 

         (Ozbiljno slatki vozaci)

        (Ja i moja krofnica)

19. April

Prodje godina. Cela jedna. Iz ove perspektive ko dlanom o dlan. Salim se. Crni humor.

Bilo je tu preko sto dana/noci u samoj bolnici, preko dve hiljade doza razlicitih lekova, "samo" po jedna, al' zivota vredna, transplatacija i operacija. A gde su sve one silne injekcije, nesto preko 200 komada. Ode kosica, pa se vrati. Ne vredi ni daviti brojevima i statistikom, samo roditelji i deca koja prolaze kroz isto to mogu do kraja da razumeju.

Znate, pre jedno 375 dana, dan gore il' dole, rekose nam da je sansa da Sara prezivi 15-20%. Malo bolje sanse su bile da dozivi novu godinu. Rekose i da postoji sansa da i bez vida ostane. 

Uz Bozju pomoc, neverovatan tretman u bolnici St Jude, Sarinu borbenost i vasu fantasticnu podrsku i molitve, vid smo sacuvali, a docekasmo i novu godinu. Iako svesni da je zbog zlocudne prirode ovog agresivnog kancera u teoriji sansa za prezivljavanjem na petogodisnjem nivou oko 50%, mi verujemo i znamo da ce nasa Sara preziveti i da ce tamo pred polazak u drugi razred osnovne skole uci u klub Survivora.

Do tada nastavljamo u istom tempu, ne osvrcemo se, gledamo samo napred.

Neizmerno vam hvala na svemu, cinjenica je da bi nam bilo mnogo teze da kroz sve ovo prolazimo sami. Ovako, sa tako dobrim ljudima u Sarinom timu, pobeda ne moze da izmakne.

Ljubimo vas. Uzdravlje!

  

24. April

Odmaramo, druzimo se, vezbamo nogice...u nedelju uvece zavrsavamo sa Isotretionoinom i u ponedeljak prakticno pocinje sesti, ujedno i poslednji ciklus.

 Bili smo na proceni pre poslednje fizikalne terapije i odusevljeni su napretkom koji je Sara napravila u ovih mesec dana. Sada samostalno hoda, lako se dize iz cucnja, cak moze i uz stepenice da ide uz malo pridrzavanje. 

Prvi sledeci pregled je u ponedeljak, bice nam jako zanimljivo da vidimo gde smo sa svim najbitnijim parametrima.

Imali smo i sjajan photo session sa dve najbolje drugarice Anom i Sofijom. Nije sto su nase, ali preslatke su.