6. Februar
Danas nam pocinje treci ciklus koji je isti kao i prvi u ovoj fazi. U prevodu imamo 14 injekcija za dizanje imuniteta, prva krece danas, pet bolnickih nocenja od nedelje uvece do petka kada izlazimo iz bolnice i nakon toga 14 dana Isotretinoina dva puta dnevno.
Sara se oseca dobro, apetit je odlican mada dominira junkfood sto nas nikako ne raduje, ali doktori kazu da je u ovoj fazi najbitnije da jede, pa makar to bilo i kilo cipsa dnevno.
7. Februar
Dobri rezultati analize krvi, dve injekcije i 12.5 kg su hajlajti poslednjih 48 sati. Prelep subotnji dan nam je doneo druzenje sa Micom, Nikolicom, Anom i Banetom . Sara je naucila da se spusta niz tobogan na stomaku, a vozila se i sa sekom u kociji. Uz to smo prvi put bili na patkicama u Peabody hotelu. Kazu kao da nisi bio u Memfisu ako to nisi video. Ne bih se upustao u dalju analizu tog "dogadjaja", mi smo svakako tu skoro 10 meseci.
Sutra uvece bolnica, pa se javljamo odande. Sa pozitivnim vestima naravno, a kako drugacije?!
9. Februar
Prodje prvi bolnicki dan. Sara ga je iznela sa osmehom, posebno u prvom delu dana. U drugom je bila nesto nervoznija, ali nam je osmeh vratio rezultat tumor markera. Konacno su oba parametra negativna! Fenomenalne vesti!
Osim toga, na momente je nerviralo suvo kasljucanje, sa besikom nismo imali problema sto je cesto znao da bude slucaj. Apetit pristojan obzirom na okolnosti.
10. Februar
I drugi dan antitela je iza nas. Gotovo preslikan jucerasnji, s tim da je Sara ceo prvi deo dana provela na nogama setajuci po odeljenju i igrajuci se sa drugaricom Petrom koja nam je dosla u posetu. Drugi deo dana opet malcice napetiji, pre svega je i dalje muci golicanje u grlu te cesto kaslje, a i nosic malo curi. Ubacili su nam neki lekic koji bi trebao da popravi stvar.
Jos dva dana i eto nas napolju.
11. Februar
Vrlo sadrzajno danas u sobi 2076.
Ne kazemo mi badava da volimo one dosadne dane u bolnici, kada maltene "vegetiramo" i cekamo "zvonce" da oznaci kraj jos jedne runde.
Danas smo na "meniju" imali temperaturu 39, pa su nas zbog kasljanja i curenja nosa testirali na neke viruse i stavili u izolaciju na 24h dok ne dobijemo rezultate. Uz to tu je i pad apetita, pa nervoza, jer imamo utisak da nam je uvek neko od osoblja bio u sobi i proveravao nesto.
Bez obzira na sve, legli smo sa osmehom, a ocekujemo da se sutra sve vrati u normalu.
12. Februar
Jos jedan nesto tezi dan je i za nas. Dosadasnje analize nisu pokazale prisustvo virusa u Sarinom organizmu, cekamo jos jedan rezultat brisa, pa da nam skinu status "izolacije". Sara je najveci deo dana prespavala pod visom ili nizom temperaturom. Sustigla su je antitela u foto finisu, ali su nas svejedno oko 18h pustili da se "branimo sa slobode". Kucna atmosfera joj je prijala, ali je ponovo tokom veceri dobijala temperaturu, srecom na prekide, pa se nismo vratili u bolnicu.
Ono sto nas raduje je dan nam je ostalo samo 10-ak bolnickih noci do kraja lecenja 8-og juna. Pet u martu, pet u aprilu i dovoljno je bilo za narednih nekoliko generacija.
13. Februar
Ispratili smo baka Olju jutros. Mesec ipo je proslo caskom, puno, puno nam je pomogla.
Sada ostajemo nas cetvoro musketara u finisu maratona.
Sutra nam odlazi i drugarica Petra koja je odlicno podnela sve tri operacije i lecenje ce nastaviti u Evropi. Nedostajace nam, bas smo se zblizili ovih par nedelja.
Da ne bude sve u znaku odlazaka, potrudili su se kumovi koji su nam danas dosli u posetu i ostaju dve nedelje. To ce Sari stvarno mnogo znaciti.
Sarita je danas nesto bolje, mada je veci deo dana prespavala. Ocekujemo da zivne u narednih par dana. Ukoliko se ne dogodi neko "iskakanje" iz koloseka, slobodni smo do 25-og februara i naredne kontrole. Do tada jos 6 injekcija i pocinjemo sa Isotretinoinom.
15. Februar
Vikend je opravdao ocekivanja. Sara se oseca sve bolje, apetit ide uzlaznom putanjom, jedino nas i dalje muci kasalj.
Definitivno, kumic Stefan utice sjajno na Saru i njeno raspolozenje. Uostalom potrudili smo se za vikend da budemo na "vazduhu" druzeci se sa kumovima i prijateljima, jer to Sari najvise prija.
Da ne duzim, pogledajte, pa procenite sami.
17. Februar
Dosta je bilo Memfisa. Odlucili smo da pobegnemo sa kumovima. Destanacija Texas.
U Memfisu je juce i danas vanredno stanje zbog snega i leda, krajnje nekarakteristcnih za ovaj deo Amerike. Nece biti mnogo bolje ni do vikenda tako da smo odlucili da slobodne dane provedemo u toplijim krajevima. Put je protekao bez problema. Naravno, Stefan,
Sara, Kosta i Ana su se pobrinuli da nam ne bude nimalo dosadno.
19. Februar
Ako koza laze, rog ne laze. Ne znam kakve to veze ima sa kalendarom. Al kalendar isto ne laze. On danas tvrdi da smo tacno 10 meseci "preko bare".
Za tih 300-ak dana nije se desio dan da nismo dobili bar nekoliko poruka podrske. Hvala vam puno! Blizu smo cilja. Nikad blize.
Sara uziva na proputovanju Teksasom, svakim danom je sve bolje. Cini nam se kao pun pogodak zamena memfiskih -3 C sa danasnjih +21 u San Antoniu.
21. Februar
Jos dva lepa dana su iza nas. Uzivamo u toplijim krajevima bez stresa. Sa injekcijama smo zavrsili u ovoj fazi. Ostaje nam Isotretionin koji Sarita dobro podnosi. Inace se sve bolje oseca, zeljna je igre, trcanja, deluje stabilnije. Primetno manje kaslje.
Eto nas za dva dana u Memfisu, a onda krecu standardni pregledi i MIBG skener koji je planiran za petak.
23. Februar
Kraj puta je obelezila avantura, jer smo se vracali po ledenoj kisi, sneznoj oluji....Texas nas je docekao sa plus 20ak, a ispratio sa minusom. Memfis je bar dosledan, otisli smo na -3, a dosli na -4. Dobro de, dosta sa kukanjem o vremenu. Put je bio pun pogodak, to je najbitnije.
Kako odmice konzumacija Isotretinoina, tako se i Sari susi i puca koza. Isto kao i prosli put. Vitamin E pomaze. Kilaza stabilna. Do srede smo slobodni, taman da se jos malo druzimo sa kumovima.
25. Februar
Skoro nismo imali bolje rezultate krvi nego danas. Trombociti konacno trocifreni! Kilaza 12.1, zadovoljavajuce. Obzirom na apetit, taj segment nas trenutno ne brine.
U petak MIBG skener, a od ponedeljka "kucna" hemoterapija.
Kumovi nam otisli jutros, u subotu cekamo ciku da nam se pridruzi.
27. Februar
Sara je junacki izdrzala sat i deset minuta MIBG skenera bez anestezije, a nagrada je stigla nekoliko sati kasnije - sken nije pokazao tragove tumora! Laknulo nam je. Danas smo predali i mokracu za novu analizu tumor markera, pa se nadamo novim lepim vestima u ponedeljak.
U ponedeljak nam pocinje i cetvrti ciklus hemoterapija u ovoj fazi, prakticno imamo jos 15-ak teskih dana pred nama...
